Virtus Bologna

Malo je reći da Virtus prošle sezone nije blistao. Bila je to još jedna razočaravajuća evroligaška godina, u kojoj ne samo da nisu ispunjena očekivanja, već je i ozbiljno podbačeno. Sreća za tim iz Bolonje bila je što se Alba nalazila na samom dnu, pa su izbegli titulu “šampiona začelja”.

Bilo je jasno da su potrebne korenite promene, pa je uprava reagovala i dovela nekoliko vrlo zanimljivih igrača. Organizator igre i čovek od kog će sve polaziti biće ljubimac Duška Ivanovića, argentinski mađioničar, Luka Vildoza, koji je upravo pod Ivanovićevom palicom pružao najbolje partije u karijeri, kako u Baskoniji, tako i u Zvezdi. Idealna dopuna na poziciji plej mejkera je Pajola, njegova sušta suprotnost, igrač sposoban da smiri igru i “stane na loptu” kada zatreba.

Kapitalno pojačanje stiglo je na bekovskoj poziciji. Virtus je preuzeo rizik koji je Zvezda izbegla i doveo najboljeg strelca prošlosezonske Evrolige – Carsena Edvardsa. Najveći rizik krije se upravo u njegovom zdravlju, zbog povrede leđa i izuzetno gustog rasporeda, neizvesno je koliko će uopšte moći da doprinese tokom cele sezone. Međutim ako bude spreman, može da napravi ogromnu razliku. Njegova prva zamena biće Met Morgan, još jedan šuter koji ne bira poziciju i igra logikom “tri je više od dva”. Sa njima dvojicom Virtus će nesumnjivo igrati brzu košarku sa velikim brojem šuteva spolja. Bekovsku liniju zatvara iskusni Danijel Heket, čija će minutaža biti skromna, ali doprinos kroz iskustvo nemerljiv.

Pozicija krila donela je potpune novitete. Jedan od nosilaca Ulma, Želova, zatim italijanska zvezda Evrobasketa Niang, koji je poprilično usporio jednog Luku Dončića, kao i Canka. Svi su novi u Evroligi, ali poseduju potencijal da tim podignu na viši nivo, a njihovo prilagođavanje na zahteve takmičenja biće jedan od ključnih faktora u uspehu Virtusa.

Na poziciji krilnog centra najveće pojačanje je Alen Smailagić, potencijalni srpski reprezentativac. Ovo je verovatno njegova najbolja prilika da pokaže talenat i to baš pod uticajem trenera Duška Ivanovića. Smailagić je još u Partizanu pokazao da može da parira najboljima, sećamo se njegovog duela sa Tavaresom kada je “uništio” centra Reala u plej ofu. Međutim disciplina je bila glavni problem u njegovom razvoju, pa upravo zato saradnja sa Duškom može biti ključna. Njegova rezerva biće atletski dominantni Nikola Akele, koji je izborio mesto u reprezentaciji Italije, te je pokazao da se na njega može istinski računati. On ne spada u krem evropske košarke, ali atletska građa i prostor za napredak uklapaju se u stil igre koji forsira Ivanović.

Kako Virtus planira da igra brzu tranzicionu košarku, bilo je logično da se ekipa kompletira centrima koji će to moći da prate. Diuf je skrenuo pažnju odličnim partijama na Evrobasketu. Snažan defanzivac i jednostavan pik-en-rol igrač, savršen za Ivanovićev sistem. Rezervu će mu praviti Diara, mladi centar koji posle neuspešne Nba epizode traži afirmaciju u Evroligi. Ova kombinacija je zapravo win-win – Virtus dobija mladog i motivisanog igrača, a Diara platformu da pokaže koliko vredi, dok Diuf ostaje sigurno rešenje ukoliko planovi ne budu išli po željenom scenariju.

Sve u svemu, Virtus je napravio ozbiljan zaokret. Sa Ivanovićevom čeličnom disciplinom i mnoštvom talentovanih, ali i nepredvidivih pojačanja, tim iz Bolonje ulazi u novu sezonu pun upitnika – ali i sa potencijalom da konačno pomeri sopstvene granice.

Na kraju, jasno je da će Virtus ove sezone biti jedna od najatraktivnijih ekipa za gledanje. Brza košarka, puno poena i individualni kvalitet novih pojačanja garantuju dobar šou na parketu. Ipak, teško je očekivati da tim sa toliko novih i neiskusnih igrača može da parira iskusnijim i kvalitetnijim evropskim velikanima kroz čitavu sezonu. 

Naša prognoza: plasman između 13. i 15. mesta u Evroligi.