Maccabi Tel Aviv

Šestu titulu evropskog prvaka, ekipa Maccabija je osvojila pre 11 godina, kada je kao najveći autsajder na F4 u Milanu pobedila prvo CSKA, a zatim u finalu i Real. Od tada do dana današnjeg, Žuta armija iz Tel Aviva je tri puta uspela da se plasira u Top8, ali dalje od toga nisu mogli. Najbliži tome bili su pre dve sezone kada su u petoj utakmici izgubili od budućeg šampiona Panathinaikosa, ali uzimajući u obzir da su te sezone igrali samo jednu utakmicu u domaćoj Menora Mivtachim Areni (u prvom kolu i to protiv Partizana) i da nisu imali značajnu podršku sa tribina, možemo reći da je ta sezona bila uspešna. Sezona koja je usledila nakon toga, i dalje van domaćeg terena, ali ovaj put sa dosta skromnijim rosterom, bila je za zaborav. Sa skorom od 11 pobeda i 23 poraza i nekim vrlo moćnim pobedama u drugom delu sezone kada su nestale šanse za bilo kakav prolaz u play-in, navijači Ponosa Izraela nisu i ne mogu biti zadovoljni, pa su usledile reakcije na loš prošlosezonski plasman, kao i na pretnju iz drugog dela Tel Aviva koja se ozbiljno pojačala u svojoj debitantskoj sezoni u Evroligi. 

Kroz ekipu Maccabija protekle sezone je procirkulisalo dosta igrača koji su dolazili i odlazili u toku sezone, pa je vredno napomenuti one igrače koji su ostali, jer slično kao i kod ekipe Pariza, više je onih što neće započeti ovu sezonu u žutom dresu. Kao nosioci na visokim pozicijama, Jaylen Hoard i Roman Sorkin koji su de fakto najviše i pokazali protekle sezone, provodiće i ove sezone najveći deo vremena na pozicijama 4 i 5. Pored njih, u klubu su se zadržali i iskusni domaći igrači i bekovi Tamir Blatt, kapiten John DiBartolomeo, Amerikanac Jimmy Clark III, kao i krilni centar Will Rayman. Za očekivati je da Oded Kattash koristi ove igrače kao udarne igle u domaćem šampionatu, gde postoji ograničenje od 5 stranaca koji mogu da nastupaju u jednoj utakmici, kao i rezervne opcije u Evroligaškim duelima. 

Ekipu sa spoljnih pozicija će predvoditi tandem iz Philadelphia 76ersa – Lonnie Walker IV i Jeff Dowtin Junior. Pratioci Evrolige imali su priliku da se upoznaju sa ofanzivnim karakteristikama Walkera koji je u dresu Žalgirisa na nekolicini utakmica uspeo da pokaže apsolutno sve u napadu i, iznenađujuće, veoma dosta u odbrambenim zadacima. Trojke preko ruke i sa 9 metara, zakucavanja, prodori, poludistance predstavljaju oružja od kojih su protivnici stradali, međutim, Walker je klasičan skorer individualac i nije igrač koji konstantno ume da razigrava ostatak ekipe na parketu. Tu ulogu bi trebalo da ima njegov saputnik iz NBA, Downtin Junior koji već 4 godine je negde između NBA i G lige, pa je željan dokazivanja došao u ekipu u kojoj će imati dosta slobode da pokaže svoj potencijal. Dvadesetosmogodišnji bek može da kreira i za sebe i za saigrače, iako se to možda ne može videti kroz statistike u karijeri (1.7 asistencija u proseku za 4 sezone u NBA), ali Oded Kattash ističe njegov košarkaški IQ koji bi trebao da nadomesti odlazak Rokasa Jokubaitisa. Kada su u pitanju pojačanja iz 76ersa, tu nije kraj – Oshae Brissett je novi igrač koji se povezivao već nekoliko sezona sa dolaskom u Evroligu, ali konačno je ovog leta prešao „preko bare“. Radi se o kanadskom reprezentativcu koji je proveo 6 sezona u NBA i koji je NBA šampion 2024. godine sa Boston Celticsima. Zahvaljujući svojim gabaritima, 201cm visok krilni igrač je odigrao vrlo bitnu ulogu u odbrani u tom plej-ofu i bio bitan šraf u pohodu ka tituli. Pored odličnog tela i prisustva u odbrani, kao i u skoku na oba kraja parketa, ima solidan ballhandling, ne libi se da šutne za 3, a može i da napadne leđima protivničke igrače. Dugačak spisak istorije povreda ga je sprečilo da ima značajniju ulogu u NBA, pa ćemo videti koliko će ga zdravlje služiti u ovoj sezoni. 

Zamena na poziciji 3 je obezbeđena u vidu Uroša Trifunovića, koji je imao odličnu sezonu u turskom Tofašu i naplatio je svoj individualni učinak povratkom u Evroligu i da nastavi svoj zaobilazni put ka evropskom vrhu, a Maccabi je svakako sredina gde će imati priliku da se istakne ne samo defanzivno, već i ofanzivno u mnogim petorkama, a sa njim iz izraelskog prvenstva je došao i Gur Lavi na poziciji niskog krila. 

Kada smo kod igrača koji bi trebalo da se istaknu, ne možemo da ne pomenemo i rezervne centre koji će kretati sa klupe na početku sezone - 211cm stameni centar Clifford Omoruyi, kome će ovo biti prva profesionalna sezona nakon odlične karijere na koledžima Rutgers i Alabama i koji bi trebalo da bude zamena za Wenyen Gabriela i Jasiel Rivera (rim protector, osigurač u reketu i aktivan skakač na obe strane parketa, roller u picku i igra iznad obruča), kao i mladi brazilski centar iz Ulma, Marcio Santos, koji bi trebao da doprinese novu dimenziju u odnosu na Clifforda, a nešto bliže Sorkinu. Radi se o talentovanom napadaču koji je visok 204cm, odlično razume igru i širi teren jer je pretnja u šutu za 3, a na sve to, obožava da igra pod kontaktom i sposoban je da završava situacije kada cutuje košu pod faulom. Pored njih, pojačanje u vidu domaćeg visokog igrača je i 18. pik sa NBA drafta 2017. godine, T.J. Leaf, koji dolazi nakon 3 sezone u Kini. Najbolji strelac u svojoj jedinoj koledž sezoni na odličnom univerzitetu UCLA nije uspeo da se zadrži u NBA pored svih svojih napadačkih mogućnosti stretch igrača i odličnih sposobnosti za pas zbog svoje slabije defanzive i manjka atleticizma.

Sve u svemu, Oded Kattash će sigurno imati više mogućnosti da sprovodi svoje napadačke zamisli nego što je bio slučaj u prethodnoj sezoni, postoji dosta individualaca koji su željni napredovanja i očekuje se da će imati bolju sezonu ove godine. Deluje da ova ekipa više odgovara Walkeru nego sistem u Žalgirisu, pa se ne treba iznenaditi ako on kao lider ove ekipe bude povukao ekipu ka ozbiljnijoj borbi za play-in. Ostaje da se vidi da li je ovaj roster dovoljno sposoban da izgura celu sezonu u jakoj konkurenciji, kao i da se vidi kako će se Dowtin Jr i Brissett privići na evropsku košarku i da li će moći da budu stabilan oslonac ekipe.

‍