Timska igra Igokee i jasno vidljiv pečat trenera Stefanovića

Nova sezona je počela. Nije mnogo utakmica odigrano ali već sada se može reći da je Igokea odradila fantastičan posao tokom leta i da je sklopila veoma respektabilan tim.

Nenad Stefanović je sa upravom tima iz Laktaša radio marljivo već od polovine prethodne sezone, te je mislio i na to kako će ekipa izgledati u ovoj sezoni. Za početak, sačuvana je okosnica tima jer su vernost Igokei produžili kapiten Dragan Milosavljević, Marko Jeremić, Strahinja Gavrilović, Vasilije Pušica i Boriša Simanić a deo tima ostali su i Sandro Antunović, te Vojin Ilić.

Na sve to dodata su proverena pojačanja. Nikola Popović, rođeni Banjalučanin, na neki način se vratio kući i došao je da pojača konkurenciju pod košem, zajedno sa Najdželom Sizerom. Na krilu je doveden Bes koji je pružao dobre partije u Turskoj. U vanjskoj liniji nova imena su Tajri i Luis, dok su tokom sezone pristigli Mustapić i Petar Popović.

Dakle, pre svega možemo reći da Igokea ima veliku dubinu na svakoj poziciji. Takođe, dosta je značajno što gotovo svako od igrača može pokriti barem dve pozicije. Povreda Vase Pušice jeste poremetila neke planove ali se brzo reagovalo sa potpisima prvo Jakova Mustapića a onda i nekadašnjeg kapitena Budućnosti Petra Popovića.

U dosadašnjem delu sezone, Igokea je odigrala pet utakmica. U ABA ligi je među četiri ekipe koje nisu doživele poraz. Prvo je savladan FMP a potom i Krka. U Ligi šampiona, Igokea ima jedan trijumf uz dva poraza a valja istaći da je na gostovanju kod Virzburga izgubila posle dramatične završnice.

Poslednji u nizu bio je meč protiv Trsta u Laktašima gde je Igokea, bez preterivanja, održala košarkaškli čas svome rivalu. Kada se pogleda statistika, lako u oko upada da je Igokea imala 14/27 za tri poena. E upravo to najbolje opisuje koliko je Stefanović već sada sjajno podelio uloge.

Naime, nije Trst toliko loše igrao u defanzivi. Naprotiv, Sisoko je u dobroj meri zatvorio reket. Međutim, protok lopte Igokee bio je fantastičan. Na 14 pogođenih trojki, treba didati barem još četiri promašene otvorene trojke nakon dobrog protoka. Recimo zanimljiva je situacija u prvoj četvrtini. Igokea je vezala četiri trojke a onda je Bes promašio otvorenu. Dobio je aplauz Stefanovića jer je uzeo dobar šut, odnosno nakon odličnog protoka lopte u napadu.

Protok lopte je najbolji pokazatelj koliko tim diše kako treba. Ako sebičnosti nema, protok lopte je odličan. Igokea upravo to ima. Nema sujete, niko ne gleda sebe nego svi su podređeni uspehu ekipe. To se vidi i po reakcijama igrača na terenu ali i po reakcijama klupe tokom utakmice gde saigrači bodre u svakom trenutku momke koji su u tom trenutku u igri.

Posledica svega toga jeste to da Igokea na svakom meču ima širinu i dosta raspoloženih igrača. Primera radi, protiv Trsta je pet dvocifrenih bilo dok je Bes imao osam poena i osam skokova. Protiv FMP-a je recimo bilo šest dvoicfrenih.

Posle utakmice, Stefanović je rekao da njegova ekipa i može samo igrati timski a da dođe do rezultata. I to je zaista tako. Naime, protiv Galatasaraja su bili raspoloženi samo Tajri i Gavrilović, te donekle Bes i to je i bila najlošija utakmica u sezoni.

Ne treba mnogo srljati i donositi brzoplete zaključke. Međutim, utisak je da Igokea može mnogo na oba fronta i u ABA ligi i u Ligi šampiona. Vidi se trenerov pečat, Stefanović je uštimovao odlično svoj orkestar i jasno raspodelio uloge.

A to je osnov za bilo kakav ozbiljniji rezultat. A ova Igokea je definitivno sposobna da napravi dosta.

‍