Crvena zvezda igra nestvarnu sezonu. Prvo, u svetu sporta pogotovo košarke, ne pamti se da je jedna ekipa imala toliko pehova sa povredama. Carter i Canaan su završili sezonu, Rivero i Bolomboy još dugo neće biti spremni a Graham nije imao zvaničan debi.
Na sve to, krenulo je more drugih problema. Povreda Nwore pa Monekea i na kraju Izundua. Dakle, osam povređenih igrača plus su još neki igrači poput Motiejunasa i Dobrića bili roviti pred duel sa Monacom.
Pa ipak, Zvezda je pokazala da je tim za velika dela. Dug put i utakmica u Dubaiju, dosta povreda i protivnik koji je među najvećim favoritima na papiru za titulu u Evroligi. U jednom trenutku, Zvezda je imala i devet poena minusa. Međutim, na kraju se može reći da je rutinski došla do trijumfa.
A među najzaslužnijima za i tu pobedu ali i generalno za sjajne rezultrate na startu sezone su i junaci ove naše priče, Ognjen Dobrić i Saša Obradović.
Krenućemo od Saše Obradovića. U prvom mandatu u Zvezdi nije imao dovoljno hrabrosti a ni vere u domaće igrače pa su Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac bili u prikrajku. U međuvremenu, Obradović je mnogo napredovao. Ne samo što je ostvarivao uspehe sa Monacom, nego je postao mnogo bolji psiholog i izgradio se kao ličnost. Neko će reći da je i morao mnogo da se prilagodi i napreduje jer je trenirao ludu glavu zvanu Mike James. Ali, imate rigidne trenere koji se nikada ne žele prilagoditi. Dobasr primer je u fudbalu Mourinho koji se nije prilagodio modernim tokovima i evidentno je već neko vreme da je zaostao i da ga je vreme pregazilo. To i rezultati njegovi u poslednje vreme govore.
Dakle, shvatanje svojih grešaka i rad na sebi je preduslov za velika dela. E sad, Obradović je kao igrač bio dosta tvrdoglav a takav je bio i na početku svoje karijere. Međutim, rani odlazak iz Zvezde u prvom mandatu mu je možda i dobro došao da shvati kako ima prostora za napredak. On je to shvatio i sada je Saša Obradović neuporedivo bolji trener. Ne možda zato što je toliko taktički napredovao, nego zato jer je napredovao u psihološkom smislu i postao je fenomenalan u odnosu sa igračima.
E upravo je dobar primer toga Ognjen Dobrić. U prvom mandatu gotovo da nije igrao kod Obnradovića. Na sve to, imao je dve teške sezone iza sebe. Ni u Virtusu ni u Monacu nije imao očekivanu ulogu a bilo je i dosta povreda. Često je bilo nejasno zašto ga Sfairopoulos malo koristi i zašto u nekim mečevima nije ni u sastavu.
Povratak Obradovića je pokazao da je to sve bilo sa razlogom. Ognjen Dobrić igra kao preporođen. Za njega se zna da je odličan defanzivac, atletski moćan igrač i da je dobar spot up šuter. Međutim, deluje da sve stvari koje je u karijeri radio dobro, da sada radi još bolje.
Protiv Monaca je ušao u pravom smislu u ulogu kapitena i povukao je Zvezdu ka uspehu tako što je postigao 22 poena i bio najefikasniji u svojoj ekipi. Na sve te poene dodajte i mnogo dobre odbrane na drugoj strani.
A tako je otkako se Obradović vratio. Naravno, nekad je manja minutaža za Dobrića u Evroligi ali redovno on isporuči svoje i da sjajan i važan doprinos na oba kraja parketa. Takvih momenata je imao i protiv Baskonije recimo a duel sa Monacom je kruna sezone za srpskom reprezentativca za sada.
Sezona je duga i još je mnogo bitaka pred Zvezdom. Međutim, odnos Dobrića i Obradovića, preporod igrača i sazrevanje trenera je jaka baza za dobre stvari. A fakat je da je Zvezda sposobnma za mnogo dobrih stvari ove sezone.
