KK Crvena Zvezda

Posle izuzetno turbulentne sezone sa pomešanim osećanjima košarkaška sekcija sa Malog Kalemegdana se po prvi put u novijoj istoriji odlučila na veliki rez i promenu filozofije.

Delovalo je da će prethodna sezona biti nikad bolja nakon fantastičnog starta i fenomenalnih igara u januaru. Nakon pobede nad Monakom 18. januara, ekipa Janisa Sferopulosa upala je u loš ritam, ali je uspela da veže nekoliko pobeda u najelitnijem evropskom takmičenju.

Prvo je Zvezdino dete Nemanja Nedović ponovo srušio Partizan u prepunoj Beogradskoj Areni i po drugi put utišao 20.000 “grobara”, ovoga puta slobodnim bacanjima. Loša igra nastavila se i protiv Asvela na domaćem terenu, kao i protiv Albe u Berlinu, ali je beogradski tim ipak upisao dve pobede.

Delovalo je da je dobar znak kada ekipa i pored blede igre uspe da spoji nekoliko trijumfa, a kruna tog perioda bilo je osvajanje Kupa Radivoja Koraća i još jedna pobeda nad Partizanom u neizvesnoj završnici. Sve je izgledalo bajkovito, skor 16-10, dobar raspored, i utisak da ništa ne može da pođe po zlu. E pa to je Crvena zvezda – kad se najviše očekuje, tada stižu i najveća razočaranja. Porazi od autsajdera poput Žalgirisa, Bajerna i Armanija bili su samo posledica kontra ritma u kojem se ekipa nalazila već duži period.

Činilo se da se Zvezda trgnula nakon ubedljive pobede nad Virtusom i šokantnog trijumfa protiv Olimpijakosa. Međutim, za povoljniju poziciju bilo je potrebno savladati bar jednog od tri velikana – Real Madrid, Efes ili Panatinaikos. Svaka od tih utakmica izgubljena je u neizvesnoj završnici, delom zbog diskutabilnih sudijskih odluka, delom zbog bespotrebnih grešaka Zvezdinih igrača.

Rezultat nikad većih nadanja bio je samo mali iskorak – deseto mesto i plej-in duel protiv minhenskog Bajerna. Delovalo je da debakl iz Minhena ne može da se ponovi. Na papiru, Bajern je bio rival koji najviše “leži” Zvezdi, i činilo se da neće imati odgovor na tandem Petrušev–Bolomboj. Ipak, i pored neizvesne utakmice, crveno-belima su ponovo presudile skandalozne sudijske odluke.

Ekipa se od tog poraza nije oporavila, pa su debakli u Aba i KLS ligi došli kao logičan epilog ispuštene šanse u takmičenju koje je, prvi put u istoriji kluba, bilo postavljeno kao glavni prioritet.

Bilo je jasno – problemi u ekipi su se gomilali i promene su bile neminovne. Već tada se znalo da će mnogi stranci napustiti klub. Jago, Gedraitis, Daum i Braun nisu pokazali da imaju kvalitet za Evroligu – dovoljno govori i gde su nastavili karijeru.

Zvezda je izašla sa snažnim, konkretnim i vrlo otvorenim ponudama prema dvojici reprezentativaca – Guduriću i Miciću. Delovalo je da je stvar gotova i da će se nastaviti trend okupljanja jakih domaćih igrača. Ali prelazni rok je još jednom pokazao da je “živa stvar” – Armani i Hapoel uskočili su sa “bezobraznim” ponudama na koje Zvezda nije mogla da odgovori. Situaciju su dodatno zakomplikovali i odlasci Lazića i Mitrovića, penzionisanje Teodosića, kao i šok transfer Nedovića u Monako. Ipak, najveći udarac stigao je u vidu misterioznog odlaska Filipa Petruševa u Dubaiji, poteza koji je ozbiljnoporemetio klupske ambicije i ostavio centarsku liniju vidno oslabljenu, naročito uz povredu Bolomboja.

Sa čak devet odlazaka, klub je morao da reaguje ekspresno. U Beograd su stigli Moneke, Izundu, Odželej, Karter i Nvora. Na papiru – odličan posao, retko koja ekipa u Evropi ima takvu snagu na pozicijama tri i četiri. Centarsku liniju, uz Izundua i povređenog Bolomboja, pojačao je i Rivero. Ipak, bekovska pozicija ostala je upitna sve dok nije stigla vest koja je odjeknula kao bomba – potpis Devontea Grema. To je kapitalno pojačanje koje bi trebalo da donese prevagu i udahne novu dimenziju u Zvezdinu spoljnju liniju.

Može li ovaj tim da nadmaši prošlosezonski rezultat? Na papiru – svakako. Na parketu – veliko pitanje. Previše je novih igrača, a mnogi od njih će se naći u nepoznatim ulogama. Skromna centarska linija (bez Bolomboja) i bekovi čija igra poprilično oscilira mogli bi da budu kritične tačke ovog tima. Ključ će biti – koliko brzo će se novajlije prilagoditi evroligaškom ritmu.

Grem i Karter moraju da budu lideri, Kodi da preuzme veću odgovornost i izbegne alibi košarku. Od Kenana se traži kontinuitet, a Nvori da postane jedan od glavnih strelaca i preti sa svih pozicija – na obruču, sa poludistance i van linije 6,75. Moneke će morati da ostavi ego po strani i potpuno se podredi ekipi, čak i po cenu lošije lične statistike. Odželej i Kalinić su sigurni stubovi odbrane i od njih se očekuje standardna konstanta, dok će najveći teret pasti na Izundua i Riveroa – pitanje je kako će izdržati duel sa evroligaškim gorostasima dok se Bolomboj ne vrati.

Zaključak se nameće sam – Crvena zvezda je, u okolnostima koje nisu bile nimalo jednostavne, uradila ono što je morala. Posle masovnog odlaska igrača stigla su zvučna pojačanja, iako je jasno da su bekovska linija i centarski tandem i dalje pod znakom pitanja. Moglo je i bolje, ali i lošije – činjenica je da tim poseduje potencijal, ali i da nos određene rizike. Ako novi igrači pronađu zajednički jezik i tim proradi na vreme, sezona bi mogla da dobije pozitivan epilog. Ipak, sve će na kraju zavisiti od trenera Janisa Sferopulosa i njegove sposobnosti da uklopi mozaik.

Naša prognoza: Borba za 8. mesto i prednost domaćeg terena u plej inu.

‍