Barcelona

Posle jedne od najsramotnijih sezona u modernoj istoriji Blaugrane, pitanje je da li klub uopšte ima jasnu putanju napred. Ispadanje od Tenerifa u četvrtfinalu Kupa Kralja, peto mesto u Endesa ligi i brzi poraz od Unikahe u plej-ofu, uz eliminaciju od Monaka u četvrtfinalu Evrolige, obeležili su godinu koja se u Barseloni teško zaboravlja.

Leto je donelo promene – ali ne i revoluciju. Klub su napustili Džabari Parker, Džastin Anderson, Metu i Aleks Abrines, koji je okačio patike o klin. Dovedena su, međutim, dva zvučna imena: Tornike Šengelija i Vil Klajburn – potezi koji bi pre par godina odjeknuli kao senzacija, ali danas nose više znakova pitanja nego sigurnosti.

Start nove sezone nije doneo preokret. Poraz od Huventuda u finalu Kupa Katalonije, prvi posle šesnaest godina, probudio je stare sumnje: da li je ovaj tim kadar da izdrži pritisak u ključnim momentima?

Najviše pažnje i dalje se usmerava na Kevina Pantera. Dobio je prošle sezone povlašćenu ulogu, ali se ispostavilo da je liderstvo teret koji ne ume da ponese. Panter je elitni bek, to niko ne osporava, ali njegova potreba da uvek bude heroj često se završava neuspehom. Dovoljno je setiti se majstorice sa Monakom – dok je Vili Ernangomez imao otvoren put ka košu, Panter je uzeo šut sa devet metara.

Ove sezone vraća se Niko Laprovitola, što će svakako uneti više balansa u bekovsku liniju. Uz njega su tu Tomas Satoranski, Dario Brizuela i novi adut Majls Kejl iz Trenta – igrači koji donose širinu, ali pitanje je da li i stabilnost.

Na krilnim pozicijama imena zvuče moćno – Šengelija i Klajburn. Međutim, obojica su znak rizika. Šengelija je samo nekoliko nedelja pred Evrobasket imao intervenciju na srcu, dok Klajburn već godinama vuče hronične probleme. U idealnim uslovima, to je tandem sposoban da raznese svaku odbranu u Evroligi. U realnim uslovima – mnogo je verovatnije da će sezona biti isprekidana povredama i limitiranom formom.

Pod košem, situacija nije ništa manje kontradiktorna. Vili Ernangomez, nakon razočaravajućeg nastupa za Španiju na Evrobasketu, ponovo nosi veliko breme očekivanja. Jan Veseli je vrhunski centar, ali se pitanje njegovog zdravlja stalno nameće, dok Jusuf Fal donosi snagu i visinu, ali i ogroman limit u modernoj košarci. Dodatnu ironiju donosi podatak da ga je Barselona već bila otpisala ovog leta, ali je zbog nedostatka opcija na tržištu – vraćen u roster.

Ipak, možda i najveća enigma je trener Žoan Penjarola. Prošle sezone često je delovao nemoćno, bez jasnog koncepta i ideje, dok je ekipa izgledala izgubljeno protiv znatno slabijih rivala. Roster Barselone, realno, bio je kvalitetniji od Tenerifa i Unikahe, a opet – nisu pronašli način da pobede kada je bilo najvažnije.

Barcelona, dakle, ulazi u sezonu sa timom punim zvučnih imena, ali i ogromnih dilema. Kvaliteta ima, iskustva ima, ali ova ekipa je  stara, krhka i kontradiktorna. Njihov plafon? Možda plej-in.

Njihova realnost? Biće tvrd orah, umeće da namuče svakoga, ali teško da će ikome delovati kao tim koji može da ide do kraja.

U Barseloni se nadaju da će ova sezona biti prekretnica. Ali realnost je surovija  sve više liči na sezonu u kojoj će Blaugrana ponovo ostati u senci večitog rivala Reala.

‍