Anadolu Efes

Anadolu Efes ulazi u sezonu sa jasnim ciljem – povratak u sam evropski vrh. Posle još jedne godine sa gorkim ukusom u ustima, klub je rešio da napravi rez i donese odluku koja bi mogla da promeni sve – na klupu je seo Igor Kokoškov.

Prošlu sezonu Efes je započeo pod vođstvom Tomislava Mijatovića. Igrali su zanimljivu, modernu košarku, držali korak sa najboljima i bili u igri za Top 8. U Kupu su ih zaustavili Bešiktaševi klinci, ali je onda usledio najveći pozitivni šok – dolazak Luke Bankija. Italijan je uspeo da probudi tim, vezao osam pobeda zaredom i ubacio ga u plej-of Evrolige. Tamo su časno pali u majstorici protiv Panatinaikosa, ali se pokazalo da je to limit ove ekipe.

Međutim, prava sramota čekala je u domaćem prvenstvu. Banki je sa daleko skupljim i kvalitetnijim rosterom ispao od ekipe Dušana Alimpijevića, i to ubedljivo. Tu je priča završena – usledio je rastanak i potraga za novim rešenjem.

Izbor je pao na Igora Kokoškova, trenera sa ogromnim iskustvom, ali i sa potrebom da ispravi lične neuspehe – pre svega na klupi Srbije i Fenerbahčea. Njegovo ime nosi težinu, ali i očekivanja. Efes veruje da je dobio trenera koji zna da uklopi individualni kvalitet u sistem i stvori tim za najviše domete.

Letnji remont bio je drastičan. Ekipa su napustili Darijus Tompson, Elajdža Brajant, Džordan Nvora, Daniel Oturu, Stenli Džonson i Derik Vilis. Ali, ono što je ostalo vredi zlata: Šejn Larkin – jedan od najboljih evropskih bekova ako ga zdravlje posluži, Erčan Osmani – čovek koji je „zaključao“ Janisa na Evrobasketu, i iskustvo poput Rolanda Šmitsa, Pi Džej Dužera i Vinsenta Poarijea. Rodrig Bobua i dalje čeka povratak na teren, ali njegova ruka uvek znači poene.

Ono što zaista pravi razliku jesu pojačanja: Nik Vajler-Beb kao elitni defanzivac, Ajzea Kordinje i Sem Hazer daju dubinu spoljnoj liniji, koja sada izgleda kao jedna od najboljih u Evropi. Na krilnim pozicijama stigao je i mladi Kol Svider – momak od 206 centimetara, rođen 2006, koji je velika nepoznanica za evropsku košarku.

Problem je povreda Vinsenta Poarijea, ali zato su dovedeni Kai Džons i Jorgos Papajanis – kombinacija snage i visine koja bi trebalo da obezbedi stabilnost u reketu.

Kada se saberu sva imena, Efes izgleda kao ekipa koja će trčati, igrati brzo i atraktivno, ali i imati rešenja u statičnim napadima. Atletika je tu, poeni su tu, iskustvo takođe. Na Kokoškovu je da podeli uloge i pronađe balans između individualnog kvaliteta i timske igre.

Da li je Efes tim za titulu? Još ne. Ali sigurno jeste tim za visok plasman u regularnom delu. Naša projekcija – plasman između 5. i 7. mesta u Evroligi. Dovoljno za stabilnost, ali uz potencijal da iznenade favorite.

Jedno je sigurno – biće uživanje gledati ovu ekipu.

‍